Gabi Čutak MRTVA PRIRODA SA ZMAJEM

Fotografija: KCNS

Danas je izašla iz štampe zbirka priča mađarske književnice Gabi Čutak.

Izdavač je Kulturni centar Novog Sada, korice dizajnirala Dragana Nikolić. Prevela Angela Pataki.

Nekoliko rečenica sa veb stranice izdavača daju nam kraći uvid u sadržaj ove knjige:

Izuzetne priče o odrastanju u Transilvaniji tokom zenita Čaušeskua i u postčaušeskuovskim vremenima, koje po stilu i humoru podsjećaju na "Ulogu moje porodice u svetskoj revoluciji" Bore Ćosića. Evo preporuke sa zadnjih korica:

"Zbirka novela Gabi Čutak na trenutke pred nama osvetljava atmosferu detinjstva provedenog tokom poslednjih godina rumunskog državnog socijalizma, kao da prelistavamo porodični album. Dok se prema okolini odnosi s istrajnom pažnjom, apsurdnost diktature u isto vreme oslikava naivnošću neiskustva. Ne okoliša, ne objašnjava, samo percipira. Jednooki zmaj iza zidnog ćilima strpljivo prati svaki trenutak u životu porodice, to neprestano držanje na oku istovremeno je i umirujuće i zbunjujuće. A ta frustracija se nehotice i nasleđuje, prisutna je kod kuće, na ulici, u parku, u vrtiću, ugnezdila se i u igre moći Žene s crvenim noktima, odzvanja u kandžama bliznakinja, u strahu od labuda, moguće ju je nanjušiti u dedinom beznađu utopljenom u alkoholizmu, u nagomilanom besu komšija i tetke Popesku prema „onima gore“, u zaklanim zečevima i plikovima na jezicima, na državnoj televiziji, u nejasnim smrtima i raskrvarenim vrhovima prstiju.

Ove novele su međutim mnogo više od pustih slika trenutaka, jer ih precizno izbrušena atmosfera, izbalansirane boje, koncentracija mirisa i dobro obrađene površine čine istinski zornima, dozvoljavaju nam da lebdimo zajedno s utiscima, angažuju nam sva čula. I nema veze što su prisutni i strah, i prisila privrženosti, i napetost između pokazivanja i skrivanja, nezaboravan pogled zidova ili zabrana plakanja, priče nas ne pokopavaju, nego nam baš otvaraju neku vrstu mogućnosti bekstva, ne dozvoljavaju da se jezik ugnjetavanja prelije preko čaše." Ferenc Andre

Prevoditeljka se zahvaljuje na podršci budimpeštanskom Književnom muzeju Petefi i Kući prevodilaca u Balatonfiredu, te Kulturnom centru Novog Sada i uredniku Alenu Bešiću.

Onlajn verzija rezidencijalnog boravka

Fotografije: Kazimir Korolija

Kuća prevodilaca mađarske književnosti u Balatonfiredu (Mađarska) ove godine je zbog pandemije prinuđena da radi u onlajn verziji. Meni se zalomilo da baš prvi odlazak tamo radim od kuće, i sa jedne strane mi je jako žao jer je rezidencija na prelepom mestu uz jezero, a sa druge strane sam srećna što sam barem u onlajn verziji mogla da komunciram određeno vreme intenzivnije sa nekolicinom ljudi iz moje profesije. Takve vrste razgovora uvek doprinose boljem prevodu, celokupnom radu na određenoj knjizi.

U Kuću prevodilaca sam ovog puta išla sa zbirkom novela Maćaša Selešija, koju prevodim za Treći trg iz Beograda. Objavljivanje knjige je planirano za prvu polovinu iduće godine, pa se povodom toga još čujemo.