Volfgang Jetke KĆI STEPE

Volfgang Jetke
KĆI STEPE
419 strana
Laguna, Beograd 2010.

Istorijski roman o Skitima.

Odlomak:

Napad Skita
Prodorni zvuk probudio je ceo logor: zalajaše psi, zarzaše konji, a ljudi preplašeno izvirivahu iz svojih jurti.
Stigli su do kola kraljevske porodice postavljenih u trougao. Oštro povlačeći uzde, Sajan natera svog pastuva da stane. Baš tada se pustena asura na ulazu jednih kola podiže i Tamak skoči dole gola golcata, ali sa sekirom u rukama.
"Šta je bilo?", doviknu ona.
"Skiti!", povika Sajan i okrenu se ka Manji. "Sjaši i probudi Gvendiku! Brzo!"
Manja uradi kako joj je bilo rečeno, ali dok je dotrčala do kola, Gvendike je već stajala na vratima rasute kose i bleda od straha.
"Gvendike, ponesi luk!", doviknu joj Tamak. Potom je s dva prsta u ustima oštro zazviždala i tako dozvala svog konja. "Ostanite ovde i ostanite u zaklonu kod kola!"
Ona sede na konja i odjaha sa Sajanom preko brežuljaka.

Manja i Gvendike su se snabdele lukovima, strelama i sekirama, i zauzele položaj uz jedna kola, tako da su mogle da izviruju i posmatraju šta se dešava. Kola kraljveske porodice stajala su, kao i obično, nasred logora, i kako se kotlina sa svih strana obrušavala, imale dobar pogled na kola poređana ukrug po vrhovima brežuljaka. Svi odrasli stanovnici naselja jurti uzeli su svoje oružje, zauzeli položaje iza bedema i zategnutih lukova ciljali preko sedišta za kočijaše. Samo je na jednom mestu zjapio prolaz među vozilima, kuda je obično prolazila stoka.
Na taj su prolaz Sajan i Tamak dogalopirali, a iza njih se okupio veliki broj naoružanih muškaraca i žena. Čak je i Emre, kraljica, napustila svoja kola i uz pomoć jednog sluge popela se na konja. Stara žena nije više mogla da hoda, ali čim se podigla u sedlo i pokrenula svoju belu kobilu, osetilo se da nipošto ne oseća strah i da je ranije i te kako znala da rukuje lukom i sekirom. Prizor njenog ponosnog držanja dok se penjala na breg, a bujna seda kosa joj lepršala na vetru, bio je veličanstven.
"Bogovi, pomozite joj!", molila se Gvendike tiho. Prsti kojima je obuhvatala drvo luka blago su podrhtavali, a pobeleli zglobovi štrčali. Manja utešno stavi ruku na njenu mišicu. Slutila je zašto je Sajan naredio da ostanu kod kola: Manja je trebala da štiti svoju rođaku, neupućenu u ratnička iskustva.
Utom je grmljavina kopita nabujala u bučni tajfun i sa one strane bedema zaori se divlji borbeni poklič. Koplja zabrujaše, a strele su tukle po kolima. Kod prolaza u obruču konjanici oko Sajana i Tamake sistli su se tesno jedni uz druge, tako da se u prvi mah nije moglo prepoznati šta se tamo dešava. Zatim nastade komešanje, sevnuše sekire i mačevi na mesečini, konji zarzaše i prestrašeno odbiše da se pomere, začuše se krici.
Manja oseti kako je Gvendike stiska za ruku.

"Šta se tamo dešava?", prošapta nervozno.

Manja se nagnula da bolje vidi. Branioci su se na brzinu postavili u klupko pred ulazom u obruč od kola, ali su ih onda potisnuli i oni se raspršiše. Konji bez konjanika bežali su na sve strane. Skitski konjanici - muškarci u sivim pustenim ogrtačima s kapuljačama, slični Sarmatima, svaki naoružan sekirom, mačem i lukom - probiše se jurišom. Prednji red se, izgleda, sastojao od ljudi plemenitog roda jer su nosili kalpake i oklope s gvozdenim tokama. Konjanik na čelu, neki crnobradi rmpalija, upravo je izmahnuo ratnom sekirom i jednim jedinim udarcem zbrisao iz sedla Sarmatku koja mu se suprotstavila. Njegovi ratnici su nadirali, gađali u punom galopu lukovima i strelama i bacali koplja u sve pravce.

"Probili su se", šapnu Manja, namesti jednu strelu i nategne luk ciljajući u džinovskog vođu. Ovaj je pak iznenada skrenuo nadesno i izvukao kratki mač da napadne nekog Sarmata u sedlu - i to ne bilo koga već Sajana. Žestoko su se borili, a njihovi konji brektali su obigravajući.

Manji se srce sada snažno tuklo i ona spusti luk. Bilo je nemoguće ciljati sa ove udaljenosti; mogla bi umesto Skita pogoditi Sajana. Pogled joj ponovo odluta do praznine u obruču i vide kako naizgled beskonačna plima neprijatelja nadire, jedan talas konjanika za drugim. Galopirali su između jurti i kola u skupinama i gađali sve što se kreće; padala su deca, mladi i stari. Manja vide kako jedan konjanik gvozdenim buzodvanom udara u glavu neku staricu, sakrivenu iza dvokolica. Potom je jurnuo za skupinom dece u begu i zategao tetivu.

Manja tad podiže svoj luk, brižljivo nacilja i povuče žilu. Strela je pogodila čoveka posred grudi, na dobrih dvesta koraka. Na trenutak se zanjihao na konju, a onda se sručio iz sedla u stranu.

"Gađaj!", navodila je Manja Gvendiku, koja je očima razrogačenim od straha zurila u gužvu i nije ni disala. Kada se latila strele, Gvendike je izgledala kao da se probudila iz noćne more.

Veća skupina napadača galopirala je upravo između usko poređanih jurti pravo na grupu vozila u sredini. Među njima beše i vođa s gvozdenim kalpakom. Manji srce bolno poskoči. Gde je onda Sajan? Je li ga čovek ranio ili ubio?

Konačno Gvendike zaškripa svojom prvom strelom i obori jednog napadača kada mu je konja pogodila u slabine. Pored nje je Manja mahnitom brzinom izbacivala jednu strelu za drugom - ovaj način gađanja je naučila od Skudane i iznenađeno je zaključila da su joj pokreti tekli kao po vodi, isto kao i na vežbama. Mnogi Skiti su pali konja ili se iskrivili u sedlu, drugi pak nastavljali da jure i stigli do mesta gde behu kola kraljevske porodice. Ovi iz prvog talasa siđoše s konja pre nego što su ih uopšte i zaustavili. Odavno su shvatili odakle dolaze strele i potrčali s isukanim sekirama i bodežima prema kolima kraj kojih su dve devojke bile ušančene.

Manja je znala da bi napuštanje zaklona i napad na neprijatelja značili smrt. Umesto toga ona povuče Gvendike u kola, u središnji hodnik iza vrata.

"Gađaj!", zapišta. "Mogu da ulaze samo jedan za drugim."

Prvi Skit koji je ušao u kola dobio je od Gvendike strelu u vrat. Uhvatio se u neverici za grkljan i pao natraške na pod, a drugi napadač ga preskoči i s razjarenim krikom jurnu na ulaz. Ovoga puta je gađala Manja i strela je pogodila cilj takvom snagom da mu je probila telo u visini pupka i izašla mu na leđima. Kola se zatresoše kada se teško telo sručilo i ostalo da leži popreko na uzanom hodniku.

Prevela sa nemačkog
Angela Pataki