Igor Čoko gost XV. Szepiro Fesztivala u Budimpešti

Foto: Mate Olah Gergely, Društvo beletrista Budimpešta. Izvorno mesto fotografije: prae.hu

XV. Szepiro Fesztival, Budimpešta, 12-13. decembar 2019.

Panel diskusija Neighbours – Facing the present. Učesnici iz Mađarske i okolnih zemalja razgovarali su na temu komšijskog suživota u kulturnom i književnom životu Srednje i Istočne Evrope. Razgovor je moderirala Ana Gač, a među učesnicima je bio i gost iz Srbije: dokumentarni fotograf Igor Čoko.

Tekst koji sledi tiče se onog dela razgovora u kom je učestvovao Igor Čoko, a zapravo je odlomak iz članka koji je na mađarskom jeziku objavljen na umetničkom portalu Prae.hu, i koji je napisala Julija Rac kao novinski izveštaj o panel diskusiji Neighbours – Facing the present.

„Igor Čoko smatra da su radikalno nacionalistički osećaji danas mnogo snažniji nego što su bili u devedesetim godinama. Pokreti takve vrste hrane se iz priča i legendi o zamišljenim neprijateljima. On misli da se ljudi osećaju zatvorenima, isto kao i glavni lik u filmu (koji je publika videla pre početka ovog razgovora), pa se zato kroz umetnost formira neka vrsta eskapizma – kao što je to bilo i tokom devedestih godina u Srbiji, kada se razvila jedna specifična underground scena na kojoj su teme poput ljudskih prava i ideja o slobodi dobile mesta.

U daljem toku razgovora publika je mogla da prati i projekciju fotografija Igora Čokoa na zidu koji se nalazio iza panelista a Ana Gač je postavljala pitanja autoru o njegovim fotografijama. Čoko je dugo radio kao novinar, zatim se potpuno okrenuo vizuelnoj naraciji kroz bavljenje fotografijom i kulturnom antropologijom. Želeo je da razotkrije srž stvarnog sveta, pokušao je da priča o događajima ali ne kroz slučajne prizore, nego promišljajući iste te prizore, uz nastojanje da i protumači ono što je video. Njegove teme su uglavnom promene i zbivanja na beogradskim ulicama i u društvu uopšte. Često fotografiše marginalizovane društvene slojeve, na primer decu uličare. Mnogo radi i sa izbeglicama, jer su Beograd i Srbija poslednje granice pred Evropskom Unijom i mnogi ljudi ostaju tamo zaglavljeni. Čoko smatra da oni traže mala vrata u društvenom sistemu i da ne žele da se odreknu nade u bolji život uprkos tome što su im uslovi života neljudski. Izbeglicama se bavio još u vreme SR Jugoslavije, ali smatra da je sadašnja situacija jedan sasvim novi nivo događaja i ne vidi da oni imaju mnogo mogućnosti. Ali fotografije bude u ljudima empatiju, pokreću nešto u njima, nakon čega mnogi od njih dolaze da im pomažu.“

(Julija Rac, Prae.hu, odlomak prevela Angela Pataki)

Link za izvorni mađarski članak: prae.hu

Igor Čoko, veb stranica sa fotografijama (Hard boiled stories): igorcoko.net